Beogradski jezik prvenstveno odlikuju otvoreni samoglasnicima „a“ i „e“, kao i drugačije naglašavanje reči nego što je to slučaj u drugim krajevima Srbije i u Regionu. Te njegove osobenosti voditeljke i voditelji na radijima i televizijama naglašavaju toliko strasno i predano, da njegovi izvorni, generacijski govornici moraju skoro da se stide sopstvenog dijalekta i da se pred ogledalom preispituju da li i oni baš toliko „raščepljeno“ govore.(…)
