Pored pekara, pljeskavdžinica, banaka, apoteka i prodavnica bofla, kladionice su neizostavni deo uličnog pejzaža Beograda. Njihova visoka koncentracija direktno je srazmerna realnom siromaštvu uglavnom stalnih posetilaca i dubini njihove detinjaste željom da im lova padne s neba. Hronična nemaština je velika, kao i očajanje tih većinom mlađih muškaraca u donjem delu trenerke, s torbicom preko ramena i mobilnim u ruci. Takvi kladionice posećuju obično onda, pošto nešto sitno promene u menjačnici ili pre sedeljke u kafiću povodom sklapanja „poslova“. (…)
