(…) Gde su Romi manje-više uvek rado viđeni? Na narodnim veseljima, ako i dok zabavljaju ostatak naroda. Većina Beograđana svakog vidljivog Roma oslovljava sa „ti“ i uvek kao mnogo nižeg od sebe. Iz bašti restorana kelneri ih teraju pre nego što im se približe, u mnoge zgrade ih ne puštaju. Život Roma u Beogradu nije lak. Nije skoro ničiji, ali njihov je posebno naporan i ružan. Oni ćute i trpe, nije po prvi put tako, tu i tamo neki beli huligani prebiju ili čak ubiju nekog mladog Roma…(…)
