(…) Strasni ljubitelji pravog roštilja u Beogradu teško pate, jer su skoro sve stare kafane pozatvarane ili srušene, a od preostalih mogu se naći još samo retke u kojima ćevapćići od svežine i sočnosti sopstvenog mesa skoro skakuću sa tanjira, i na čijoj se hrskavoj korici zadržava neophodna količina ćumurskog dima. U takvim kafanama se sreću sedi Beograđani, iseljenici starijih godišta, biznismeni i dobro obavešteni turisti. (…)
