(…) Taksista u Beogradu može da pripada svakom sloj, da bude svakog nivoa obrazovanosti, pogleda na svet, pa čak i koeficijenta inteligencije. Skoro svi su srpski pravoslavci, što je lako uočljivo po krstovima koji se lelujaju sa retrovizoru ili mini-oltarima sa svecima iza šoferšajbne. Beogradski taksista je najčešće još i prava muškarčina, razume se u auto-mehaniku i nesebično razmenjuje korisne informacije čak i sa konkurentima, ali to ipak radije čini s ljudima iz svog udruženja. Lojalan je i solidaran i obavezno pomaže ukoliko nekom kolegi zatreba pomoć. (…)
